ANA IVANOVIĆ EKSKLUZIVNO IZ ČIKAGA, GDE ŽIVI SA SUPRUGOM, NEMAČKIM FUDBALEROM BASTIANOM SCHWEINSTEIGEROM.

PIŠE: Slavica Gligorović
FOTO: Getty images

Veoma emotivno ste se opostili od profesionalnog tenisa i izjavili da zbog povreda ne možete više da se posvetite igri koju obožavate. Da li vam nedostaje tenis? Da li vam nedostaju turniri, adrenalin, pobede…? Da li vam nedostaju turniri, adrenalin, pobede…?

To nije bila laka odluka i dugo sam o tome razmišljala i sagledavala situaciju iz svakog ugla. Međutim, i danas mislim da je odluka bila ispravna. Nedostaje mi takmičenje, to je sigurno, ali tenis je i dalje na određen način deo mog života.

Živite već nekoliko meseci u Americi. Kako izgleda život u Čikagu, u braku i bez profesionalnog tenisa? Kako provodite vreme? Čime se bavite? Da li ste zavoleli i fudbal?

Čikago je lep grad koji pruža mnogo mogućnosti za aktivan život. Pored toga, ljudi su otvoreni i ljubazni i često nam se dešava da nam neko priđe i poželi dobrodošlicu u svoj grad. Ja još često putujem jer i dalje sarađujem sa kompanijama koje su bile moji dugogodišnji sponzori tokom teniske karijere. Aktivno sam uključena u neke ranije započete projekte, a otvaraju se i mogućnosti da se posvetim nekim novim idejama i aktivnostima. Takođe, želim da se još više posvetim humanitarnom radu, posebno u okviru Unicefa.

Da li pratite sve utakmice svog supruga?

Odlazim na utakmice kada se igraju u Čikagu.

Iako se više ne bavite tenisom profesionalno, i dalje izazivate pažnju svetskih medija, posebno posle udaje za Bastiana Schweinsteigera jer ste interesantni kao par vrhunskih svetskih sportista. Posle vašeg dolaska u Čikagu se čak veoma povećalo interesovanje za fudbal. Koliko vas opsedaju mediji u Americi i koliko uspevate da zadržite privatnost?

Mislim da je važno kako se postavite, i ukoliko želite da sačuvate privatnost, to je moguće u određenoj meri. Ipak, nemoguće je ostati potpuno sakriven i izolovan. Tokom karijere sam naučila da prihvatim interesovanje medija kao neminovnost, a sa druge strane i obavezu jer mi je važna i komunikacija sa fanovima i ljudima koji me godinama prate i podržavaju.

Koliko često sada igrate tenis?

Ne toliko često koliko bih želela.

Koje još sportove volite?

U mojoj kući se košarka oduvek pratila i još od detinjstva sam redovno gledala utakmice. Takođe volim odbojku.

Navikli ste se još od malih nogu na redovne treninge i na velike napore. Da li je prestanak profesionalnog bavljenja sportom šok za organizam?

Iako sam ostala aktivna uz jogu, trčanje i povremeni odlazak u teretanu, tek pošto sam prestala da se aktivno bavim sportom, postala sam svesna pod kakvim naporima i kakvim intenzitetom sam trenirala godinama. Vrhunski sport iziskuje ogromne napore, uvek na granici izdržljivosti, i za organizam sigurno nije dobro potpuno prestati sa aktivnostima. Sa druge strane, sport mi je u krvi i ne bih mogla da živim pasivno.

Da li ste na nekom posebnom režimu ishrane i da li se drugačije hranite nego dok ste učestvovali na turnirima?

Uvek sam se trudila da se zdravo i izbalansirano hranim. U vrhunskom sportu ishrana je jedan od bitnih faktora uspeha. Ne samo šta jedete nego i kada i koliko jedete, može bitno da utiče na nastup na terenu. Uvek sam se najbolje osećala kada sam jela laganu hranu koja ne opterećuje, ali daje energiju.

Kakvu hranu volite?

Volim sveže voće i povrće, morsku ribu u svakom obliku, a najviše sirovu – sašimi. Japanska kuhinja mi je veoma bliska. Mada, teško je odoleti i dobroj italijanskoj kuhinji. Kada sam u Beogradu, uživam u nekim našim tradicionalnim jelima, koja mi, iskreno, ponekad sve više nedostaju. (Smeje se.) U svakom slučaju, trudim se da se hranim zdravo.

Kada ste 2008. osvojili Rolan Garos, predviđalo se da ćete dugo vladati ženskim tenisom i proglašavali su vas jedinom igračicom koja može da se suprotstavi sestrama Williams. Ušli ste u istoriju srpskog tenisa kao prvi broj jedan iz Srbije. Ali usledile su i oscilacije u karijeri. Da li sada vraćate film i analizirate mečeve i neke svoje postupke?

Naravno. Mislim da ću uvek pamtiti sve svoje mečeve. Najviše ostaju u sećanju velike pobede, kao i neki bolni porazi. Vraćam film, ali ne u smislu analiziranja mečeva, nego sagledavam ceo put kojim sam prošla od početka do kraja, i kada sve zaokružim, mislim da je to bila jedna sjajna priča i velika, uzbudljiva avantura, koja mi je pomogla da danas budem ovo što jesam.

Publika vas veoma voli. U Beogradu ste veličanstveno dočekani posle pobeda I trofeja, kada ste postali najbolja teniserka na svetu. Koliko vam znači sećanje na to?

Izlazak na čuveni balkon na kome su se pre mene pojavljivali naši zlatni sportisti, za mene je bio ostvarenje sna i nešto o čemu sam maštala kao dete. To je jedan od najvećih trenutaka u mojoj karijeri.

Ali isto tako, posle neuspeha vas nisu štedeli, često ste bili meta kritika. Kako ste izlazili na kraj s tim?

Kao i pobede, porazi su sastavni deo sporta. Ljudi od sportista nekako uvek očekuju više, bolje i najveće rezultate. Kritike su neizostavne, ali s vremenom naučite da na to ne obraćate previše pažnje. Shvatila sam da ljudi prelako donose sud o nekome, a da zapravo ne znaju ništa o toj osobi.

Dugo ste bili među deset najboljih teniserki sveta i proglašavani ste za najlepšu sportistkinju na svetu i logično je da ste dobijali ponude da budete model i radite reklame. Koliko su vam ti poslovi značili i znače i danas, kada imate više vremena? Da li uživate u modi i u tome da budete model?

S obzirom na to da sam veći deo života provodila u sportskoj opremi, prijalo mi je da se povremeno prepustim stilistima, šminkerima i da eksperimentišem sa nekom drugačijom, ženstvenijom garderobom. Volim da pratim modne trendove, ali sebe nikad nisam videla kao modela.

Kako biste opisali svoj privatni stil odevanja?

Sportska elegancija. Volim da nosim haljine. Pogotovu leti.

Kao ambasador Unicefa mnogo toga ste učinili za decu u Srbiji. Od akcija u kojima ste učestvovali ili sada učestvujete, koje biste izdvojili? Imate li sada na tom polju neke planove?

Počastvovana sam prilikom da kao ambasador Unicefa pomognem deci i mladima. Želim da dam svoj doprinos važnom radu koji sprovodi Unicef u Srbiji i da zajedno omogućimo da svako dete dostigne svoj pun potencijal. Pre nekoliko godina aktivno sam učestvovala u programu borbe protiv nasilja u školama. Uživala sam u razgovorima sa decom i sećam se da smo jednom prilikom zajedno napravili spisak školskih pravila ponašanja, koja su se kasnije uspešno primenjivala u školama i doprinela pozitivnijem ponašanju dece i razvijanju vrednosti kao što su prijateljstvo, razumevanje, iskrenost i solidarnost. Do kraja godine planiram da se priključim jednom od aktuelnih Unicefovih projekata u Srbiji.

Koliko je važno da se javne ličnosti bave humanitarnim radom?

Mislim da je to izuzetno važno i da upravo javne ličnosti imaju najviše načina i mogućnosti da promovišu pozitivne vrednosti. Sve ono što mi uradimo ili izjavimo, dopire do velikog broja ljudi i to nam daje veliku mogućnost da pomognemo onima kojima je to neophodno.

Da li se ponekad zapitate kako ste uspeli da se vinete u sam svetski vrh? Šta je to što vam je davalo snagu i motiv da idete dalje, da uspete?

U vreme kada sam počinjala da igram tenis, to nije bio popularan sport u Srbiji. Međutim, ja sam jednostavno uživala igrajući tenis i moji roditelji su me u tome podržavali. Najveći motiv mi je uvek bila ljubav prema tom sportu i velika želja za takmičenjem. Zaista verujem da kada nešto mnogo želite i uporno radite, tada vam se nekako i otvaraju vrata ka uspehu.

Vidite li neke nove teniske nade u Srbiji? Mnogima ste baš vi bili inspiracija da se odluče za tenis. Šta biste poručili mladima koji se tek odlučuju za beli sport?

Pratim tenis i mislim da imamo mnogo talentovane dece. Olga Danilović ima veliki potencijal i želju sa uspehom, što je važno.  Moja poruka deci je upravo ono što proizlazi iz mog ličnog iskustva. Ako imate ljubav prema tenisu, uživate u igri i vredno radite, uspeh neće izostati. Svako ima svoj individualni potencijal i ne može se uvek postići vrhunski uspeh, ali uspeh je već u tome da pronađete radost i uživanje u sportu.

Da li biste voleli da se i vaša deca jednog dana bave istim sportom?

Podržavacu ih u onome što oni sami izaberu.