Dizajnerka Marina Banović ne prestaje da fascinira raskošnim kreacijama, a svoj status modnog inovatora potvrdila je novom kolekcijom Tango da

Teško da se negde može povesti priča o crnogorskoj modnoj sceni, a da se ne pomene ime kreatorke Marine Banović. Žena koja strpljivo i sa mnogo entuzijazma gradi svoj put dizajnera i poput kolosa skreće pažnju celom svetu na modu u maloj krševitoj zemlji na Balkanu, već 12 godina daje nam bajkovite kolekcije odeće za žene, maestralno uspevajući da uvek donese nešto novo. Umesto priče o njenoj posvećenosti svakoj novoj skici ili zapanjujuće besprekornoj izradi svakog pojedinačnog nabora na jednoj haljini, možda je bolje ući u njen atelje u Podgorici koji vam s vrata otkriva da je Marina majstor svoje profesije.

Poslednjom revijom simboličnog naziva Tango, da na kojoj je prikazano više od 40 romantičnih kreacija, dala je omaž zavodljivim pokretima ovog strastvenog plesa, ali i pomerila modne granice u Crnoj Gori. Naime, u podgoričkom restoranu Stara kuća Marina je priredila svojevrsni multimedijalni šou koji spaja modu, slikarstvo, muziku, ples, ali i gastronomiju.

FM: Zašto baš tango? Da li je to vaša strast, skriveni talenat ili, naprosto, fascinacija?

– S obzirom na to da ne plešem tango, rekla bih da je to najpre posmatračka fascinacija. Kad gledam, divim se. Zato su pokreti tog plesa bili povod prvim skicama ove kolekcije. U daljem istraživačkom radu bilo je malo nedoumice kod odabira boje. Prevagnula je crvena kao boja života, strasti, igre i borbe kojom sam želela da posmatrača jednostavnije uvedem u tango. Međutim, mogla sam kolekciju obojiti i u belo ili ljubičasto, ona bi i dalje pričala tango priču.

FM: Od vaše prve kolekcije Imanje Knjaz do danas čini se da su čipka, vez i ručno rađeni materijali vaš fetiš.

– Sve kvalitetne tkanine, ručni radovi, zaboravljeni zanati, za mene su pokretač da stvaram. Etno-elementi kojima se često vraćam možda su ono što najbolje znam da primenim i što je meni neiscrpna inspiracija.

FM: Ako izuzmemo top-modele koji su ostvarili svetsku slavu, vaše ime je možda najprepoznatljivije kada je reč o crnogorskoj modnoj sceni, a opet, vi ste svoj put gradili tiho i nenametljivo. Kako to objašnjavate?

– Svako od nas bira način kako će da živi pa samim tim i kako će profesionalno da deluje. Išla sam sporijim putem, kojim se korača zaslugama svog rada. Od onih sam što nisu plaćali učešća na raznim međunarodnim prezentacijama. Svi pozivi da izlažem na inostranim modnim scenama stizali su zaista zahvaljujući mom radu i talentu. Danas se mnogo toga može platiti novcem, pa tako i učešće na prestižnim nedjeljama mode, ali mislim da je to kratkog daha. Tužno je i degradirajuće za ljude koji su se ozbiljno školovali za ovaj posao da gledaju kako neko uz pomoć nekoliko hiljada evra može preko noći postati kreator. U tom smislu, mediji i modna kritika treba da budu iskreniji prema publici i tržištu.

FM: Tokom stvaranja kolekcije radite i po 10-12 sati dnevno, a u svom ateljeu uvek se ljubazno posvetite svakom klijentu. Da li nekad poželite da vi samo dajete skice, a da se neko drugi bavi svim ostalim?

– Ne. Volim da komuniciram sa ljudima, a i svesna sam da živim i radim u Crnoj Gori gde vladaju takvi maniri da ja ne mogu da budem daleko od klijenta. On želi razgovor sa mnom, moju skicu, savet, prisnost. Zato nikad ne pravim selekciju, svaki klijent mi je podjednako bitan.

FM: O vašem privatnom životu malo se zna. Udati ste, imate sina i ćerku. Koliko sa njima razgovarate o modi i da li utičete na formiranje njihovog modnog ukusa?

– Moj posao ostaje u ateljeu. Kod kuće sam majka, supruga i domaćica. Čim uđem u kuću, kreće ispunjavanje želja svima ponaosob, ali kulinarskih, ne modnih. Srećna sam sa svojom porodicom, njih troje su mi podrška za sve. I što je specifično, svi imaju svoje već formirane modne ukuse i stilove tako da me retko angažuju za savet. Inače, mislim da je stil stvar lične prirode, nešto što ima veze sa karakterom i stavovima jedne osobe.

FM: U eri modnih blogerki i hiperprodukcije trendova, šta je za vas odlika žene od stila?

– Detalji koji je čine jedinstvenom. To znači da na njoj nešto može biti krajnje jednostavno, ili čak staro, ali ona to nosi na poseban način. Za ženu od stila nikada nećete reći da nije lepa. To je zbog njenog stava, jer prvo njega primetite.

FM: Posle 12 godina rada, Tango, da je bila vaša prva samostalna revija. Da li od jeseni slede kolekcije koje ćete takođe samostalno izlagati?

– Da li će biti samostalnih prezentacija, to najviše zavisi od finansijskog momenta. Ono što mi je već ponuđeno i što je izvesno to je da u julu u Budvi prezentujem novu kolekciju haljina, liniju sa etno-motivima koju posebno negujem. Ista prezentacija bi trebalo da bude i ove jeseni na nedelji mode u Los Anđelesu. U Americi sam već izlagala i radujem se susretu sa tom publikom i kritikom kao realnim merilom onog što radim.

Intervju: Danka Grubačić