Tekst: Vanja Pantin

Fotografija: Danilo Pavlović

NIJE LAKO ŽIVOT SPAKOVATI U KOFERE I OTPOČETI GA U ZEMLJI GDE NEMAŠ PRIJATELJE I NE ZNAŠ JEZIK, ALI MIKI JE PRAVI PRIMER BORCA ZA SVOJE SNOVE. POSEDUJE SALON U ATRAKTIVNOM DELU PARIZA, OBOŽAVA POSAO KOJI RADI, A SVE SLOBODNO VREME PROVODI SA DVOJE MALE DECE I UŽIVA U ULOZI OCA

Koliko dugo živiš i radiš u Parizu i kako bi ukratko opisao mentalitet Francuza i njihovu volju da eksperimentišu u sferi estetskog izgleda?

U Parizu živim i radim punih sedamnaest godina. Za nekoga su Pariz, sir, vino, parfemi i moda sinonimi za Francusku, ali bez upoznavanja unutrašnjosti i njenih regiona ne možemo reći da smo upoznali ovu fantastičnu zemlju, kulturu i mentalitet Francuza. Oni sa juga su veoma topli i nama slični, dok su Francuzi sa severa hladniji, ali jedno im je zajedničko – veoma su ponosni, i to ne bez razloga. Iako vodeći svetski brendovi dolaze iz Pariza, Francuzi nisu baš voljni da eksperimentišu u sferi estetskog izgleda, uglavnom se sve to dešava iza zatvorenih vrata, na raznim revijama i nedeljama mode, koje nisu svima dostupne. Drugačije je dosta, recimo, od Londona, gde inspiraciju tražimo na ulici.

Tvoj salon se nalazi u jednom od najlepših krajeva Grada svetlosti. Koliko si vezan za prostor u kom radiš i koliko celokupna estetika tvog salona utiče na atmosferu radnog dana i tvoje stalne klijente?

U ovaj salon sam uložio celog sebe, mnogo sam vezan za prostor u kom radim jer ipak tu provodim deset-dvanaest sati dnevno. Prolaznici zastanu, gledaju, slikaju salon i svrate da osete dobru atmosferu, a ja sam estetiku i enterijer povezao sa dobrim raspoloženjem, prenosim svoj vajb na klijente.

Pasionirani si vozač motora, neguješ vrlo specifičan izgled. Da li si uvek voleo da se razlikuješ od drugih na neki način?

Posle moje dece motori su mi najveća ljubav. Veoma sam prisutan u bajkerskom svetu i mnogi ljudi tamo ne misle da sam naročito specifičan. Smatram da smo svi rođeni isti, ali nas život oblikuje – nekog ovako, nekog onako. Ni u jednom trenutku nisam osetio neku veliku želju da budem izrazito drugačiji od drugih, život me je spontano usmerio na tu stranu.

Rodom si iz Crne Gore. Kako i da li bi uopšte mogao da uporediš život u rodnoj zemlji i u Francuskoj? Navedi prednosti i mane svake zemlje ponaosob.

Rodom sam iz Rožaja, grada na krajnjem severu Crne Gore. Nisam naročito merodavan da upoređujem život u Crnoj Gori i Francuskoj s obzirom na to da sam dvadeset tri godine pre dolaska u Grad svetlosti živeo bezbrižno i imao zaštitu roditelja u svakom smislu. Prvih nekoliko godina u Parizu je bilo poteškoća i barijera, nepoznavanje jezika me je dosta kočilo. Kasnije sve krene lakše – posao, upoznavanje novih ljudi, otvaranje novih vidika – i vrlo sam zadovoljan. Mogu reći da me je Pariz osamostalio i formirao u čoveka kakav sam danas.

Da li imaš neostvarene snove i ambicije u poslovnom smislu i šta su tvoji planovi za budućnost?

Zasad nemam neostvarenih snova, a ambicija imam uvek i mislim da su one veoma važne za razvoj čoveka. Planovi za budućnost su mi svakako vezani za ostvarenje ambicija, ali s obzirom na to da su mi deca još mala, ne bih da previše otkrivam.