Christian Dior (1905-1957)
Dior je od samog osnivanja modna kuća za koju važi nepisano pravilo – u Dioru ništa ne može da se dogodi, a da ne podigne veliku prašinu. Poslednjem u nizu iznenađenja svedočili smo početkom godine. Umesto bure komentara u rezimiranju onoga što je Dior ponudio za aktuelnu sezonu proleće-leto, samo dvadeset dana nakon predstavljanja kolekcije, u modnim krugovima zavladao je muk. Razlog – Raf Simons koji je prethodne tri i po godine obavljao posao kreativnog direktora u Dioru obznanio je da napušta ovo mesto. Sve u vezi sa ovom revijom za koju se naprasno ispostavilo da je ujedno i poslednja Simonsova za Dior, bilo je nesvakidašnje – od scenografije u dvorištu Luvra sa 400.000 veštačkih sadnica plavog zumbula, preko činjenice da je reviju otvorila izraelska tinejdžerka Sofija Mečetner koja je sa svega 14 godina postala Diorova muza, pa do kolekcije koja je viđena na pisti, a koju je sam Simons okarakterisao kao romantični futurizam .
Da li po onoj već proverenoj da najbolje što imate treba ostaviti za kraj ili u želji da nagovesti u kom pravcu je lično želeo da vodi Dior (a iz nekih razloga nije uspeo), tek Simons je nakon ove
spektakularne revije otišao u legendu kao rok zvezda – sa reputacijom genija i publikom koja ostaje gladna njegovog talenta. Nedelje koje su usledile bile su ispunjene polemikama zašto je Simons dao ostavku, ali odgovor je ostao pod velom tajne.
Žensko telo kao kruna cveta
Zapravo, moglo bi se reći da je modni gigant koji je više od pola veka sinonim za stil, i nastao usled velikog modnog praska, kolekcije predstavljene u februaru 1947. godine kojom se tada još dizajner u pokušaju, Kristijan Dior, osmelio da svetu ponudi raskošne odevne komade koji žensku figuru pretvaraju u siluetu peščanog sata . Zaobljene linije gornjih delova ukrojenih tako da pohotno ističu poprsje, uzak, pojasevima akcentovan struk i graciozne plisirane suknje u pun krug koje su naglašavale bokove, šokirale su i oduševile modne kritičare. Ipak, mnogima od njih zasmetale su prevelike količine skupih materijala (između 15 i 25 metara podsuknji) korišćene za izradu svakog pojedinačnog komada, što je predstavljalo neukusan luksuz u posleratno vreme praznih tekstilnih rezervi. Međutim, Dior koji je silno želeo da se bavi modom (iako se po želji roditelja školovao za diplomatu) nije mario za te komentare jer je imao debelu finansijsku podršku od tekstilnog magnata Marsela Busaka sa kojim je i ušao u posao.
Iako je zvanični naziv te kultne kolekcije bio Corolle što je značilo kruna cveta , izraz new look pod kojim je ostala upamćena skovala je Karmel Snout, današnja glavna urednica magazina Harper’s Bazaar . U naletu inspiracije, neposredno posle ove istorijske revije održane na aveniji Montenj 30, telegramom je poslala tekst svojoj redakciji u Americi dajući mu naslov Diorov novi izgled .
New look je preko noći postigao neslućeni uspeh. Usledile su narudžbine slavnih klijentkinja: Edit Pjaf, Margot Fontejn, princeze Margarite, Eve Peron, a potom i holivudskih diva Rite Hejvort, Marlen Ditrih, Ave Gardner i Grejs Keli koja je u Dior toaleti 1955. godine primila svoj jedini Oskar.
Biznis je rastao i Dioru su bili potrebni asistenti. Ali to nije mogao biti bilo ko, već genijalci koji će umeti da isprate njegove zamisli. Izbor je najpre pao na Pijera Kardina koga je Dior upoznao još pre rata kada je svoje skice nudio njegovom studiju, a 1955. godine pridružio im se i Iv Sen Loran, mladi Alžirac sa reputacijom dizajnerskog bisera koji je bio kao stvoren za saradnju sa Diorom. Iako mu je bilo svega 20 godina, Dior mu je već 1957. prepustio dizajniranje gotovo polovine jesenje kolekcije, procenivši da je dovoljno da samo nadgleda njegove maestralne krojeve. Sudbina je uredila da to ujedno bude i (ne)zvanično prepuštanje imperije Dior mladom Loranu. Naime, te jeseni Dior je otišao na odmor u italijansku banju Montekatini iz koje se nije vratio. Srčani udar zatekao ga je za stolom dok je posle spa tretmana uživao u ribljoj večeri.
Dior posle Diora
Rihanna
U momentu kada je napustio ovaj svet, Kristijan Dior iza sebe je imao 22 kolekcije, više od 100.000 prodatih autfita širom sveta, monobrend butike u 15 zemalja, a njegova kuća ostvarivala je zaradu od 20 miliona dolara godišnje. Zbog svega toga samo šest meseci pred smrt postao je prvi modni dizajner koji se našao na naslovnoj strani prestižnog američkog magazina Time.
Marsel Busak i menadžer kompanije Žak Rue, koji im je od početka vodio posao, morali su da reaguju brzo jer je Dior u tom trenutku već imao brojne podlinije koje su nudile najpre parfeme, a potom i nakit, cipele, torbe, šešire i luksuzne ruževe za usne, i ostvarivao je 75 odsto prihoda od kompletnog izvoza francuske modne industrije. Odlučeno je da 21-godišnji Loran nastavi tamo gde je Dior stao i to se, samo tokom stvaranja prve dve kolekcije, činilo kao pametna odluka. Već 1960. godine kada je Loran predstavio šokantnu kolekciju Beat look inspirisanu uličnom modom, usledile su salve oštrih kritika i Iv je bio prinuđen da napusti Dior. Od tada pa do danas Dior je vodilo još četvoro supertalentovanih kreatora.
“American Hustle” Jennifer Lawrence
Najpre je Lorana zamenio znatno konzervativniji Mark Boan koji je, uz velike finansijske turbulencije vodio brend narednih 29 godina, a zatim je novi vlasnik Diora Bernar Arno, inače prebogati trgovac nekretninama i vlasnik velikog udela u kompaniji luksuzne robe Moët Hennessy Louis Vuitton , odlučio da 1989. godine na to mesto postavi Italijana Đanfranka Ferea. Međutim, najveći trag u Dioru ostavio je tek peti po redu kreativni direktor poznat kao divlje dete britanske mode Džon Galijano čijem je izboru kumovala Ana Vintur i koji je tada parisku modnu scenu doslovno okrenuo naglavačke. Bernar Arno rekao je da bi i sam više voleo da je na to mesto došao neki Francuz, ali da talenat nema nacionalnost, te da će svet ubrzo uvideti da je Galijano vrlo sličan gospodinu Dioru.
Tokom faze Galijano , Dior je postao kuća čije su revije dizale najveću prašinu i bile najposećenije, ali i brend kojem je nametnuta etiketa teatralnosti ili, kako su mnogi govorili, genijalnosti koja nije bila nosiva, već lepa samo za gledanje. U tom smislu, moglo bi se reći da je i Galijanov odlazak iz Diora posle 15 godina bio teatralan – nakon što je vidno alkoholisan u jednom pariskom kafiću grupi mladih Jevreja uputio niz antisemitskih uvreda, najpre je uhapšen, a po puštanju iz zatvora saopšteno mu je da više nije zaposlen u Dioru.
Christian Dior 2016 Paris Fashion Week
Ovog leta 2016. Dior je brend u tranziciji jer je nakon odlaska Rafa Simonsa razapet između težine svog imena i pritiska javnosti koja gladno iščekuje ime novog kreativnog direktora. Među onima koji se u modnim krugovima nezvanično pominju su Edi Sliman (napustio YSL ), Alber Elbaz (napustio Lanvin ), Sara Barton (trenutno na poziciji kreativnog direktora modne kuće ( Alexander McQueen ), te Rikardo Tiši (trenutno na čelu modne kuće Givenchy ). Do tada, vođenje kolekcija na sebe su preuzeli direktori ateljea Serž Rufje i Lusi Mejer.
Tekst: Danka Grubačić