Kada stvaram novo, istražujem, kombinujem forme, boje, značenja, sintetišem iskustva. Moj scenski izraz pripada vrsti Total Arta. Sve je usaglašeno, misao, ton, ritam, tempo, harmonija, likovnost, pokret, svetlo, energija, dinamika.

Za prvi broj „Fashion MOOD“ magazina, poželeo sam razgovor sa umetnikom čije ime traje. Poželeo sam nekoga ko nije od juče, ko je svestran, multimedijalan, dobro poznat, a opet, uvek nov svojom pojavom. Ne – umetnika anarhistu, već umetnika slobodne, nesputane misli. Kada sam zamolio Aleksandru Slađanu Milošević za intervju (koji je ona prihvatila uz komentar: „Samo da znate da će mnogi biti ljuti jer su me pre vas pitali, a još uvek čekaju.“, znao sam da u njemu neće biti ničeg „već viđenog“.

MOOD: Da počnemo od vaše muzičke karijere. Violina, klavir, bas gitara, solo gitara, kompozitor, tekstopisac, vodeći vokal… da li sam nešto propustio? Ako bi trebalo da odlučite, koji od ovih umetničkih izraza biste odabrali kao onaj koji vas suštinski određuje?

Aleksandra: Oh, da, propustili ste mnogo mojih života koji su, uz muziku, simultano tekli tokom 40 godina karijere… režiser spotova, autor i režiser TV serijala, jednog nagrađenog dokumentarnog filma o Nikoli Tesli, na počecima – glumica u fringe teatrima, kratkim filmovima, pozorišnim predstavama.

Zatim, društveno-politički aktivista, inicijator reformi u kulturi, inicijator kampanja, predlagač zakona, osnivač strukovnih tela, predsednik NGO Asocijacije Ars et Norma, koja se bavila uspostavljanjem pravila novog demokratskog društva, podržavala umetnost, organizovala edukaciju stručnjaka, tribine, festivale, pomagala umetnike, izdavala dela u kulturi…. Pisac sam i psihoterapeut, a ono što je najvažnije, buntovnik i slobodni mislilac!

MOOD: Napisali ste impozantno književno delo „Muška žena“ u dva toma, na 1.742 strane. Odakle toliko snažna motivacija da se jednom delu posveti punih 11 godina? Šta je glavna poruka vaše knjige?

Aleksandra: Umetnici ne traže motivaciju. Zadatak stvaranja je, u stvari, prokletstvo. Umetnik se ne pita. On je rob stvaranja. U umetnikovoj psihičkoj strukturi, stvaranje je nagonskog porekla. Motivacija i inspiracija za autorsko-enciklopedijsko delo “Civilizacija i žena – Muška žena“ došli su iz čitavog mog postojanja. Knjiga je pisana slojevito, sa više značenjskih nivoa. Može se čitati kao istorija civilizacije u koju su integrisana dela žene, kao studija dijalektičke evolucije čovekove apstraktne kreativne svesti, kao metafizika drevnog i modernog vremena, kao onotloško istraživanje i eshatološko traganje za novim Spasiteljem žensko-muškog predznaka. Knjigu sam pisala holističkim pristupom, kao ”integrisani mozaik znanja”, istražujući polja psihologije, mitologije, religije, istorije, filozofije, sociologije, umetnosti, antropologije, etnologije, metafizike starog i novog vremena, i drugih disciplina. Jedna od središnjih teza jeste traganje za rešenjem unutrašnjeg konflikta čovekove dvopolne psihičke prirode i dostizanje viših nivoa svesti. Kažem da ne postoji podeljenost na muški i ženski svet, kao što ne postoji ni podeljenost na mušku i žensku nauka, istoriju, umetnost, veru! Svet u kome živimo je zajednički. Ne postoji muška i ženska istina. Ona je samo jedna, ista za oba roda.

MOOD: Vaš stil odevanja je oduvek bio jedinstven i avangardan. Ne bih rekao da ste rob mode, ali ste svakako ličnost vrlo jakog estetskog izraza koji pokazujete i kroz garderobu. Kako nastaju vaše odevne kombinacije?

Aleksdandra: Moj neprestano kopirani stil, ističem ovo, jer sve što uradim već sutradan završi na nekoj od domaćih, veštački stvorenih zvezdica, te je postalo zamorno smišljati modu za druge, nastaje spontano. Kao materijalizovana, iznenadna vizija, kao jezik simbola, otpor i oružje protivnazadnjaštva i retrogradne kulture. Kada stvaram novo, istražujem, kombinujem forme, boje, značenja, sintetišem iskustva. Moj scenski izraz pripada vrsti Total Arta. Sve je usaglašeno, misao, ton, ritam, tempo, harmonija, likovnost, pokret, svetlo, energija, dinamika. Stvarati umetnost, to znači boraviti u visokim sferama uma, duha, eteričnog sveta koji je sličan Nepostojanju. Iz tog sveta bez forme i smisla, umetnost stvara Nešto, opipljivo, što se može osetiti i čulima detektovati. No, ako govorimo o sva- kodnevnom odevanju, ono je stvar trenutka. Biti autentičan je, kako to kažem, stanje uma – važno je kako oblačimo mozak!

MOOD: Šta vam se dopada u vremenu u kojem živimo, a od čega okrećete glavu?

Aleksandra: Tehnološki napredak. Žao mi je što neću videti 3D svet, budućnost nauke, hibridne ljude, promene koje će napredak doneti. Glavu ne okrećem. Borim se protiv svega što je destruktivno, neproduktivno, borim se za sve što donosi rešenja. Čovek će još dugo učiti kroz svoj pad.

MOOD: Možemo li otkriti našim čitaocima na čemu trenutno radite i kakvi su vam planovi?

Aleksandra: Od američke kompanije sam dobila ugovor za prevod završnog dela knjige “Civilizacija i žena – Muška žena“ i na tome radim. Završavam publikaciju „Tri projekta Tesla“, na čemu radim od 2006. godine. Roman „Mehanička sveštenica“, koji već neko vreme najavljujem, sada je pri kraju. Spremna je za objavljivanje zbirka poezije na srpskom i engleskom jeziku. U izradi su još dve knjige. Naš sjajni likovni i scenski umetnik, Mladen Tušup, napisao je moju biografiju koju sam odobrila i to izdanje se takođe priprema. Kao što rekoh, poslušni sam rob svoje umetnosti!

Fotografija : Miloš Nadaždin – ELLE