Piše: Andrijana Mandić
Fotografija: Mirko Tabašević

ZVEZDE SU JOJ BILE NAKLONJENE KADA JE PRE DVADESET GODINA POŽELELA DA BUDE JEDNA OD NAJBOLJIH NOVINARKI NA OVIM PROSTORIMA. TO JE I POSTIGLA VELIKOM UPORNOŠĆU, RADOM I DISCIPLINOM. NA PUTU KA USPEHU VODILA JU JE VELIKA LJUBAV PREMA POSLU, KOJI UME DA DONESE OGROMNE PRIVILEGIJE, ALI I TEŠKOĆE. BILJANA OBRADOVIĆ JE JEDNA OD RETKIH KOJA JE USPELA DA OD CITY DEVOJKE, KOJA JE UVEK VEROVALA U SEBE, EVOLUIRA U ZRELU USPEŠNU POSLOVNU ŽENU KOJA ZNA ŠTA ŽELI I USPEVA DA TO I POSTIGNE. IZA SEBE IMA VIŠE OD SEDAMSTO INTERVJUA SA NAJVEĆIM SVETSKIM ZVEDAMA, A PRIRODNA STEPENICA DALJE JE NJENA ULOGA USPEŠNE PORTPAROLKE FUDBALSKOG KLUBA „PARTIZAN”, KOJU OBAVLJA VEĆ PET GODINA. 

Kada se osvrnete na svoje početke, da li ste mogli da zamislite da će vaša velika ambicija, trud i rad razultirati time da budete na samom vrhu novinarskog posla?

Bila bih neiskrena kada bih rekla da nisam, ali ono što je sigurno jeste da sam znala da je za to potrebno vreme i da svaki novi dan donosi nešto bolje. Nikada ništa nisam radila zbog drugih, uživala sam radeći intervjue sa svetskim zvezdama, putujući po svetu i upoznajući ljude, koji su drugima, najblaže rečeno, nedostižni. Nikada se nisam uklapala u kliše, niti robovala stereotipima, već sam uvek bila svoja i imala vlastiti pravac, kako je i danas, nakon dvadeset godina karijere.

Koji su bili vaši najveći snovi kada je o novinarskom poslu reč i da li se većina od njih dosad ostvarila?

Moj najveći san je bio da intervjuišem Georgea Clooneyja i na taj način završim svoju novinarsku karijeru. Bilo je to 1998. Desilo se da sam ga intervjuisala godinu dana kasnije i našla se u čudu – a šta sad? Onda je došlo još ekskluzivnih intervjua, kao i reportaža sa najvećih svetskih dešavanja, oči u oči sa svetskim zvezdama, od Kana, Monaka, dobrotvornih manifestacija Leonarda DiCaprija, revija kuće Victoria Secret u Njujorku i Parizu do Formule 1 i intervjua sa Woodyjem Allenom, Nicole Kidman, Bradom Pittom, Angelinom Jolie, Davidom Lynchom…

Kažu da nas posao kojim se bavimo, s vremenom oblikuje kao ličnost. Kako je vas gradio novinarski poziv i na koji način vam je usmeravao život?

Usmeravala sam ja njega, a ne on mene. Živela sam taj život i stvarno ga živim i danas i to je razlika između mene i „Instagram života” drugih. Ja taj život živim dvadeset godina, a drugi dok im traje baterija na telefonu…

Uradili ste preko sedamsto intervjua sa najvećim domaćim i svetskim zvezdama. Možete li da izdvojite jedan koji vam je najdraži i jedan koji je bio možda najzahtevniji?

Samo sa svetskim zvezdama sedamsto, a sa domaćim – ko zna… Počela sam 1998. sa intervjuom sa Venus Williams na Roland Garosu, potom sam pratila Nedelje mode u Parizu, Milanu i Londonu. Godine 2002. bila sam na Svetskom prvenstvu u košarci u Indijanapolisu, 2006. i 2008. na Svetskom i Evropskom prvenstvu u košarci u Tokiju i Madridu, na XXVIII Olimpijadi u Atini 2004… Vozila sam formulu 1, radila reportažu o Real Madridu. Ponosna sam na sve, na intervju sa Paris Hilton, na politički intervju sa Angelinom Jolie, kao i na priču o životu i meditaciji sa Davidom Lynchom, na razgovore sa Nicole Kidman, Woodyjem Allenom, Vinom Dieselom… Iskreno, i zaboravila sam šta sam sve radila…

Kako se kao vrlo uspešna poslovna žena nosite sa svakodnevnim izazovima, stresom i pritiskom, koji su neminovan deo svega toga?

Ne znam, čini mi se da je to deo moje prirode, da uživam u tome. Naravno, dođe do zamora, ali u takvim trenucima se osamim, ni sa kim ne komuniciram, ne uzimam telefon u ruke ako ne moram i za dva dana sam kao nova. Pet godina nisam bila na odmoru i sad mislim da je ipak vreme za presek i neko novo poglavlje. Potrebni su mi novi izazovi.

Proputovali ste ceo svet i imali prilike da ekskluzivno izveštavate iz najudaljenijih metropola o najaktuelnijim dešavanjima. Da li ste ikada razmišljali o tome da živite i radite van zemlje?

Možda je sada to vreme, vreme da uživam negde sa suprugom i decom, u nekoj prestonici, u nekoj kući na obali. Ranije su me kritikovali što, ovako ambiciozna, nisam otišla u London ili L.A. jer bih sa ovom energijom i radnom disciplinom daleko dogurala. Ipak, kada ste zvezda u svojoj zemlji, zašto biste menjali takav status i počinjali od nule?

Autorka ste i voditeljka veoma gledane emisije „Biljana za vas”, koja već celu deceniju najaktuelnijim i kvalitetnim prilozima iz različitih društvenih sfera daje ogroman doprinos kulturi. Koliko je teško u našoj zemlji opstati i biti uvek aktuelan, a opet drugačiji od ostalih?

Teško je samo zato što nemam finansijsku podršku za to i što nikome, nažalost, nije zanimljivo da ulaže u emisiju u kojoj se ne biju, ne tuku, ne polivaju i ne psuju. Jednostavno, svako ima svoju šolju čaja, a ovo je moja, koju ispijam u Parizu, Londonu, ali i uz krvnički rad u Beogradu. U emisiji sam producent, urednik, voditelj, a uz sve to treba da budem i lepa i zanimljiva. Ne volim da kukam i vučem za rukav, ali malo ulaganja u moderno i u kulturu ne bi bilo naodmet.

Prirodna stepenica dalje u vašem poslu je i uloga portparolke Fudbalskog kluba „Partizan”. Kako je uopšte došlo do toga da budete deo ove lepe sportske priče, koja sa istim entuzijazmom traje već godinama?

Ta priča je krenula pre pet godina spletom raznih životnih okolnosti, a sada se nastavlja radom, kreativnošću, lojalnošću i konstantnim zalaganjem. Ipak, priznaću vam da sam pre sedam godina u jednom trenutku pomislila kako bi bilo lepo da budem PR „Partizana”. I to se desilo posle dve godine. Dakle, pazite šta želite, možda će želja da vam se ostvari. Bilo je mnogo teško i naporno, bilo je mnogo predrasuda i negativnosti, ali sam uspela da se izborim za svoje mesto i, što je najvažnije, za poštovanje kolega u klubu. Radim dva ozbiljna posla puna odgovornosti, a 99% tog rada se ne vidi golim okom.

Kruna vaše karijere bila je nagrada Najžena 21. veka. Koliko vam takva priznanja znače i da li su na putu do uspeha bitnije tuđe pohvale ili pak kritike i osporavanja koja nas teraju da više radimo na sebi?

Moja kruna su moji intervjui i moja biografija. Ovo je samo jedno lepo priznanje, koje je neko posle dvanaest godina izrekao javno. Hvala im na tome.

Kada se ugase svetla reflektora, kako najviše volite da se oblačite, u čemu se najbolje osećate?

Potpuno opušteno i u svemu što nema veze sa televizijom, naravno. Patike, trenerka, majice su nešto u čemu se tokom dana najbolje osećam. Važno je kako zračite, a ne šta nosite. Moj stan je moja oaza i u njega retko ko ulazi.

Vodite li posebno računa o ishrani i šta se na vašem tanjiru nikada neće naći?

Pihtije, i to samo zato što in ne volim. Kao, priznajem, ni pečenje. Ukoliko baš moram, s mukom ću progutati krtinu i spas naći u kupus salati. Tako je od rođenja. Vodim računa, ali kada mi se jede, ja jedem. Baš sam se nedavno dobro najela pljeskavica u somunu, sa sve prilozima, i odmah zaspala od teške hrane. Sutradan već povlačim ručnu. Umerenost u svemu je ključ.

Jedna ste od retkih žena koja sa godinama, poput vina, izgleda sve bolje i lepše. U čemu je vaša tajna? Imate li neke specijalne tretmane za negu lepote ili je tu dosta uključena i genetika ili aktivan stil života?

Presudna je genetika, ali i zdrav život. Ne pušim, ne pijem alkohol, a što je najvažnije, nemam zle misli. Pozitivna sam i srećna, a u toj sreći nalazim svoj mir. Kad god mogu, treniram mada, nažalost, već više godina ne koliko bi trebalo.

Kako se opuštate i šta je za vas kvalitetno ispunjeno slobodno vreme?

Teško pitanje. Volela bih da odem u neku ribarsku kućicu na obali, sedam dana bez telefona, da uživam u zelenilu i vodi i da pričam samo po potrebi… A dotad, kad uđem „u crveno”, baterije mi pune kuća i porodica…