Piše: Andrijana Mandić
Fotografija: Dušan Milenković

Stajling: Vanja Pantin, Šminka: Milena Milčević za team Ena Jović, Frizura: Srđan Kolarević za Srđan Hair, Mesto snimanja: Hotel Saint Ten, Svetog Save 10, www.saintten.com

U GLUMAČKI SVET HRABRO JE UŠLA ULOGOM EVE U SERIJI SINĐELIĆI , A JOŠ VIŠE SMO JE ZAVOLELI U DRUGOM DELU FILMA ZONA ZAMFIROVA . NJENA IZRAZITA SOFISTICIRANOST U ODEVANJU I PONAŠANJU VIDLJIVA JE KAKO NA MALOM EKRANU, TAKO I UŽIVO. JEDINA ŽENA IZ SVETA GLUME KOJOJ SE ISKRENO DIVI, JESTE MILENA DRAVIĆ, A SAMA PRIŽELJKUJE ULOGU OKO KOJE SE NEĆE MNOGO DVOUMITI I ZA KOJU ĆE ODMAH NAKON PRVOG ČITANJA ZNATI DA JE ONA PRAVA.

Kako ste ušli u svet glume? Da li je neko uticao na vašu odluku ili je to nešto čime ste oduvek želeli da se bavite?

To je prilično teško objasniti. Još kao mala sam prosto osećala da je moje mesto na sceni. To je nešto što me je oduvek privlačilo. Kada sam napunila petnaest godina, rešila sam da se malo ozbiljnije posvetim glumi, kao svojoj najvećoj ljubavi, i samim tim ispitam svoje granice i da li sam zaista za to. Ispostavilo se da je ta želja tokom vremena samo jačala i rešila sam da izađem na prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na tu moju odluku niko konkretno nije uticao. U svojoj okolini čak nisam imala nikog ko se bavio glumom, nekako sam dotad samostalno istraživala to polje umetnosti.

Koliko vam je, kao ženi, bilo lakše ili teže da se probijete i dokažete u glumačkom poslu?

Ženama je uvek teže u ovom poslu. Moj profesor Vladimir Jevtović je govorio: „Od glumca je jedino teže biti glumica.” I ja sam se zaista uverila u to. Što se tiče mog izgleda, on je, kao i kod svakog, za neke uloge prednost, a za neke mana. Surovo zvuči, ali bitno je da se shvati da pored toga što nešto možeš da odigraš, moraš i vizuelno da odgovaraš toj ulozi.

Proslavila vas je uloga u seriji Sinđelići. Šta ste radeći na toj seriji naučili i kako je to uticalo na vaš dalji glumački put?

Uloga Eve u seriji Sinđelići bila je moja prva uloga i po tome će ona uvek biti posebna. Imala sam tu sreću da na prvom projektu sarađujem sa divnom ekipom glumaca, sa kojima sam i danas u prijateljskim odnosima. Dosta sam naučila, to je bio zahtevan, nimalo lak rad. Snimalo se mnogo, a brzo, nije bilo vremena za privikavanje, odmah sam uletela u mašineriju. Moram priznati da sam zahvalna na tome, koliko god da mi se, kad gledam prvu sezonu, čini da se nisam snašla. Takav način rada mi je pomogao da vežbam i da brzo savladam neke svoje mane jer se snimalo stvarno mnogo, skoro dvesta epizoda, što je trajalo pune četitri godine.

Koja uloga vam je do danas bila najzahtevnija i zbog čega?

Još nisam imala neku preterano zahtevnu ulogu. Uloga Zone Zamfirove mi je bila zahtevna zbog dijalekta, ali to sam, zahvaljujući lektoru i probama, vrlo brzo i uspešno savladala.

Kojoj domaćoj glumici se divite i zbog čega?

Od domaćih glumica najviše se divim Mileni Dravić. Ona je žena koja tokom svoje zaista duge karijere nikada nije odigrala nijednu lošu ulogu. Uvek je sveža i neko ko zaista ume da zaseni svojom pojavom i načinom glume. Očaravajuće je gledati je u kadru jer je posebna i spontana. Vrlo je dostojanstvena i ne dopušta da se glumački posao omalovaži. Imuna je na trendove. Posmatrajući nju, često se podsetim zašto sam želela da završim baš glumu i o čemu sam maštala na Fakultetu dramskih umetnosti.

Samokritičnost  je dobra sve dok  ne postane  autodestruktivna, dok te motiviše  da budeš sve bolji  i da stalno radiš  na sebi.

Pored glume velika ljubav vam je i ples. Da li ste ikada želeli da se oprobate i u tom domenu umetnosti ili i dalje volite da plešete samo za svoju dušu?

Imala sam želju da spojim glumu i ples i uradila sam to u svom master radu. Napravila sam monodramu koja je imala plesne elemente. Naravno, nisam profesionalni plesač i to je kod mene više pokret iz duše i emocije nego što je savršeno tehnički izveden. Veoma bih volela da radim neku ulogu u kojoj ću imati priliku i da plešem.

Često kažete za sebe da ste vrlo samokritični. Koliko je to u glumačkom poslu važno, a koliko može da sputava?
Samokritičnost je dobra sve dok ne postane autodestruktivna, dok te motiviše da budeš sve bolji i da stalno radiš na sebi. Kada si samokritičan, uviđaš prostor na kom još možeš da se razvijaš. U svakom slučaju, opasnije je biti samozadovoljan i narcisoidan, nego samokritičan.

Kakvo iskustvo vam je doneo rad na drugom delu filma Zona Zamfirova? Koliko ste osećali dodatni pritisak da se dokažete u toj ulozi?

Još ne znam kakvo mi je iskustvo doneo rad na tom filmu. Čekam da prođe još neko vreme. Bilo je pritiska sa raznih strana, to je bio jedan rizičan projekat.

Kakva je Brankica u ljubavi?

To je poprilično teško pitanje i za mene samu jer u ljubavi baš i nismo objektivni, tako da ne bih mogla samu sebe da sagledam i analiziram.

U vezi sa vašim ljubavnim životom često su kružile razne glasine, a među poslednjima je i ta da uskoro stajete na ludi kamen. Šta je od svega toga istina i da li ste srećni u ljubavi?

Što sam duže u ovom poslu, sve sam sigurnija da mediji ne tretiraju glumce onako kako bi trebalo, da suštinski ne razumeju naš poziv na najispravniji način. Možda je to trend koji je došao zajedno sa ovim digitanim vremenom, sa društvenim mrežama, sa prikazivanjem svega i svima. Ja sam odlučila da će moja privatnost ostati privatna.

Kako održavate lepotu? Da li ste pobornik zdrave ishrane i redovnog vežbanja?

Zakleti sam pobornik redovnog vežbanja. Isto tako sam pobornik i zdrave ishrane, ali se ne pridržavam toga uvek strogo, prosto ne uspevam i od mnogih drugih dnevnih obaveza ne stižem. Volim da kuvam, uživam celim bićem u tome i trudim se da to bude što raznovrsnije i zdravije. Ali isto tako sam i veliki sladokusac, pa volim da spremam torte i kolače, a to je retko kad zdravo. Najbitnije mi je da sam fizički aktivna i to je moj glavni način održavanja dobrog izgleda.

Volite li da putujete i koja vam je omiljena destinacija?

Obožavam da putujem. Nažalost, ne idem na put onoliko često koliko bih volela, ali zato se radujem svakom putovanju. Još nemam omiljenu destinaciju. Mesto na koje bih najviše volela da otputujem, još nisam videla uživo. Ipak, od svih evropskih zemalja možda najviše volim Italiju i ona je na mene ostavila najjači utisak. Njihova kultura, način života, arhitektura, hrana, sve me je zaista očaralo i sugurna sam da ću tokom života odlaziti tamo još nekoliko puta.

Pratite li modu i imate li omiljenog kreatora?

Nisam preveliki modni fanatik. Iskreno, ne pratim modne trendove, ono što dođe do mene, to ispratim. Ima dosta domaćih dizajnera koji mi se izrazito dopadaju i čije sam kreacije više puta nosila. Prednost dajem njima u odnosu na neke svetske brendove.

Koliko vam je u privatnom životu bitan stil odevanja i kako biste ga definisali?

Volim da sam lepo obučena. Na taj način mogu da izrazim neku dozu vlastite kreativnosti. Što sam starija, sve sam sigurnija u to šta mi se sviđa i šta mi najbolje stoji, ređe mi se dešava da imam neke izlete i promašaje za koje se posle pitam šta mi je to trebalo. Pobornik sam svedenosti u odevanju i minimalizma.

Kakvu ulogu u budućnosti priželjkujete?

Priželjkujem razne uloge, što raznovrsnije. Nadam se da ću u skorijoj budućnosti dobiti priliku za ulogu koja će mi biti posebno inspirativna već na prvo čitanje, za koju neću morati da se razmišljam, nego ću odmah znati da je to prava uloga za mene. To želim.