Ono kad mi se rađala želja da budem seksi, ne samo slatka.

Htela sam iz kuće da bežim u gradske klubove obučena samo u brushalter i štikle. Tada u život devojke uskaču ta dva frajera koji nas kapiraju, nude sicilijansku haljinu što mlade, čvrste grudi drži do pola na izvol’te, od pola im brani da potpuno odu napolje, u svet. Kao što sicilijanska majka drži kćerku. Do pola gleda kome da je uvali, od pola bi, ipak, da je drži kući.

Pa je tada bilo: neko sicilijansku haljinu na sebe, neko korset, pokazala nam i Madona, koja je, s nama zajedno, obožavala Domenika i Stefana. Ma, sve su ih one volele: I Kajli, i Kristi Tarlington, po kojoj njihov dvoredni ženski sako dobija i ime La Tarlington.

I ja se, sve u tom stilu i sećanju, ovde prozvah La Godmother.. Oduvek taj uticaj Sicilije:

Prava žena – njihova se prva revija tako i zvala – Mediteran, život na ulici, jutro dočekano u stanju ushita, u vazduhu uvek barem jedan sloj atmosferskog pritiska koji nosi opasnost. Zato sam htela da počnem od njih. Sve smo ih mi volele, da se ne lažemo. Prvi im je parfem proglašen najženstvenijim od svih. Razumeli su nas.

I danas devojke vole svoje prve ozbiljne izlaske da iniciraju haljinom a la Siciliana. Jednostavno, osećaš da ti drži figuru od bretela do kolena, da ti daje pravu žensku snagu, kad u njoj koračaš, kukovi sami od sebe lelujaju. Pa, posle i nek teku suze, baš kao s njihovih crno-belih fotki za kolekcije posvećene pravim ženama. Sve je to deo drame. Deo filma – njihove večne inspiracije.

Samo, koja je ovo sada drama?

Mislim na tehnokolor dramu kolekcije proleće-leto 2017. Dramska čežnja za mamom, rekla bih. Ne krivim ih. Što si stariji, sve ti više fali mama. Melancani, tikvice, cveće oko kuće, ptice u jutra s maminim domaćim džemom i sokom od ceđene crvene narandže za doručak. Ananas, koji mama oguli i izreže na kriške, mama ponekad stavi i pod cipelu, mesto štikle. Mama je prava žena! A prava je žena uvek luda, barem malo, znamo to, jel tako?

‘Ova je kolekcija Tropico Italiano. To je naš DNK. U centru pažnje nije outfit, nego poreklo, krv, jug, naši koreni.’

FUN FUN FUN, kažu oni. Sve vrišti otkačenošću. Na kraju revije u Milanu na runway su izašli klinci s napuljske ulice koji su skakali, plesali. Slavili mladost, čoveče. Nije to mala stvar, danas kada se, uglavnom, plašimo šta donosi život. Mislim, uvek smo se plašili, al mislili smo, ovo su teške godine, novi će vek doneti lepši život. Doneo je šipak. Na haljini isto.

Da, sve je bilo FUN, vrištalo onom tinejdž energijom od koje je počela i moja ljubav prema DG duetu. Samo, bilo je to ovoga puta više slatko nego seksi.

Ostaju, kažu verni sebi. Verni korenima, genima. OK, može im se. Toliko, bre, već traju. To i za mene kažu neki frajeri.

Da vidim hoće li da beže od mene ako se obučem u ptice, cveće, voće i povrće. Il’ će da pitaju: ‘E, a gde ti je ona haljina, ona crna, i ona jedna leopardska, u kojoj si bila ono, baš dobra riba?’

Ma, tu mi je, čeka da me kopaju u njoj, pa makar samo ananas jela do kraja života.

Ljubi vas vaša,
La Godmother