Marina Abramović – U najboljoj fazi sopstvenog života

Share

Marina Abramovic je najpoznatija umetnica performansa na svetu.Njeno ime stoji iza bezbroj umetničkih performansa kojima je šokirala i impresionirala javnost širom sveta. Marina Abramović napunila je 30. novembra napunila 76 godina i kaže da svakog dana razmišlja o smrti, jer samo tako može u potpunosti da uživa u životu

Više od 700 sati sedela je ćuteći na stolici, bacala se o zidove, rezbarila se žiletima do krvi: Marina Abramović tokom svoje višedecenijske karijere postala je kontroverzna i veoma cenjena kraljica performansa – i ovaj žanr učinila poznatim široj publici.

„Ja sam odgovorna za to da je umetnost performansa postala mejnstrim, jer u ovoj oblasti ranije nije bilo nikoga“, rekla je rođena Beograđanka nedavno za Gardijan. „Umetnost performansa je ismevana, nije se smatrala umetnošću. Ceo život, 50 godina moje karijere je to trajalo – ali sada je performans deo muzeja, kulture i kolekcija.“

Za doživljaj i shvatanje umetnosti Marine Abramović ne morate unapred da stičete složena znanja. „Potpuno je emotivno, pogađa pravo u srce.“

Jedan od njenih najnovijih projekata, „7 smrti Marije Kalas“, odlično je prihvaćen u Minhenu i Parizu. U delu koje je muzičko, scensko i filmsko, umetnica inscenira svoju smrt, zajedno sa američkim glumcem Vilijamom Defoom.

„Svakog dana razmišljam o smrti“, rekla je u intervjuu. „Samo kada razmišljate o smrti možete u potpunosti uživati u životu. Sve što nije važno otpada i znaš da smrt može doći svakog trenutka – ti si u poslednjem činu.“

Ali ona veoma uživa u ovom poslednjem činu. „Moja baka, koja je napunila 103 godine, rekla mi je da je život posle 70 zaista zanimljiv. Čovek je slobodan da radi šta god želi i poseduje svu mudrost za to. Kada si bolestan, to je, naravno, glupo, ali kada si zdrav, ova faza života je neverovatno prijatna.“

Marina Abramović je rođena u Beogradu 1946. godine kao ćerka dvoje pravih komunista. Prvo je bila sa svojom bakom. Od 1965. do 1970. studirala je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Beogradu, a 1976. je napustila prestonicu tadašnje Jugoslavije, jer nije videla nikakvu perspektivu za svoju umetnost pod komunističkom vlašću.

Na Zapadu – uključujući Francusku, Nemačku i SAD – razvila je radikalne performanse u kojima je često išla do granica svog tela – i dalje. Dugo je bila zajedno sa nemačkim umetnikom performansa Ulajom, koji je takođe rođen 30. novembra i koji je umro prošle godine.

Pola veka nakon što je napustila domovinu vratila se u Beograd – 2019. sa retrospektivom „The Cleaner“. „Moj profesionalni povratak u Beograd je velika stvar za mene“, napisala je tada. Pre svega, želela je da pokaže mlađim ljudima šta je godinama radila u inostranstvu. „Želim da ih moj rad učini da osete koliko je važno rizikovati i (…) sanjati veliko, bez obzira na sve.“

Svetsku slavu je stekla performansom „The Artist is Present” 2010. godine u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku ( MoMA). Sedela je stolici više od 700 sati, a posetioci su imali priliku da sednu preko puta nje.

Većinu vremena tokom poslednje dve godine pandemije Marina Abramović je provela na selu u blizini Njujorka – plivala, radila jogu, bavila se baštovanstvom i posmatrala životinje.

„Osećam se kao da sam stigla do najbolje faze svog života. Ne pijem, ne pušim, ne drogiram se i svakog jutra radim pedesetak minuta joge“, rekla je višestruko nagrađivana umetnica. Prošle godine joj je uručena nagrada španske princeze od Asturije.

Kao umetnica performansa, naravno, planirala je i sopstvenu sahranu. „Želim veselu zabavu, zapravo tri, koja treba da se održe u isto vreme na različitim mestima. Svi pozvani neka pričaju jedni drugima moje najgore viceve. I samo bez crne odeće!“

Piše: Stefan Ristić
Fashion and Digital Editor

Related