Slavni dizajner tvrdi da žene na ovim prostorima imaju u nasleđu i karakteru potrebu za lepim oblačenjem i smatra da je osnovna greška trčanje za brendovima, zbog kojih osobe postaju samo ponosni nosioci logoa.

Piše: Goran Jovanović
FOTO: Miša Obradović

Diplomac na prestižnoj “Accademia Internazionale D›Alta Moda e D›Arte del Costume KOEFIA u Rimu”, modni urednik magazina “Men’s Health” i“Cosmopolitan”, potom glavni urednik modnog kanala “Fashion TV” za region… Sve je delovalo da će dizajner Igor Todorović iz godine u godinu samo jačati svoju poziciju u medijima. Odluka da napusti ovu karijeru i posveti se svom brendu “Atelje Igor Todorović” došla je kao iznenađenje za mnoge, a još veće iznenađenje bila je činjenica da je njegov dizajnerski rad u rekordnom roku postao sinonim za otmenost i eleganciju, te da su odevni komadi sa njegovim potpisom postali nezaobilazni kod svih žena koje drže do svog stila. Danas Igor Todorović važi za dizajnera čije se kolekcije sa nestrpljenjem očekuju u modnom svetu Balkana, pa razgovor sa njim upravo zato i počinjemo pitanjem o nastanku njegovih dela.

Svi vide kolekciju kada se prikaže na pisti, a većina i ne sluti koliki se rad iza toga krije. Kako izgleda priprema kolekcije iz ugla dizajnera?

Tih petnaestak minuta revije samo je konačna prezentacija jednog dugotrajnog procesa pripreme i preispitivanja autora,ili ako vam je draže – dizajnera. Svaka priprema i realizacija je subjektivna i vrlo lična, s obzirom na to da se odvija najpre u ideji koja «lebdi» u mislima, sve do onog trenutka kada ste spremni prvo da je podelite sa belim papirom pred vama, a tek onda sa saradnicima sa kojima ćete krenuti u dalju realizaciju. Za to je uvek potrebno nekoliko koraka. Prvi je da definišem smer u kome ću se kretati, istražim temu i oblikujem je u jednu ideju. Nakon toga nastaju brojne radne skice koje provode neko vreme na zidu, uredno poređane da bih ih bolje sagledao. Definisanje konačnog broja modela dešava se nekad i u hodu, ali uvek se izvede nekoliko komada koje zovemo nosiocima kolekcije. Nakon toga sve ide lakše i jednostavnije jer smo svi koji učestvujemo u lancu izrade i realizacije svesni šta i na koji način bi trebalo da izvedemo. Ono što još smatram korisnim u kompletnoj pripremije sveto trojstvo razumevanja, atmosfere i briljantne izrade, koje se na kraju predstavi publici sa početka priče.

Da li smatraš da je dobar dizajn više rezultat inspiracije ili vrednog rada?

Skloniji sam da kažem da je to idealan spoj ova dva elementa. Mislim da je marljiv i etičan rad i odnos prema inspiraciji koju imate najbolji način da postignete željeni rezultat. Postoji jedna divna izreka, koja kaže da ne postoji širok put koji vodi do muza inspiracije. Otuda je logično da taj put ima svoje prepreke i meandre na kojem, ako marljivo ne radite, lako izgubite nit svoje inspiracije. Rad je ključan za razvoj svakog od nas, a inspiracija dolazi sama od sebe, nekad u punom sjaju, a nekad samo kao iskrica koja ugasne na samom početku.

Koliko je za uspeh modnog brenda bitan dobar menadžment i marketing?

U današnje vreme još više nego ranije, mogu da kažem da je ključan. Neretko nismo sposobni da budemo i dobri menadžeri i dobri dizajneri, pa se mnogi od nas susreću sa problemima plasmana i građenja sopstvenih modnih marki. Zato mislim da se ljudi iz naše branše ne smeju ustručavati da potraže pomoć i podršku onih osoba koje sa lakoćom, razumevanjem i ekspertizom rade ono što je potrebno za pozicioniranje i prepoznatljivost nečijeg rada u današnje vreme. Poštovanje tuđih profesija je, svakako, put za poštovanje i one kojom se vi bavite, tako su me naučili na mojoj akademiji.

Da li ti je bitnije da si ti zadovoljan kolekcijom ili da dobiješ pohvale publike? Ili, jedno bez drugog ne ide?

Mada zvuči kao bezbroj puta izgovorena floskula, veoma je važno da budete zadovoljni svojim radom i da sa obe noge sigurno stanete iza toga što predstavljate publici. Naravno, uvek i skoro bez izuzetka niste zadovoljni svim što uradite, ali u eri društvenih mreža, kada je “vox populi” postao “must have” vašeg uspeha, morate imati balans između vašeg i zadovoljstva vašeg finalnog konzumenta, odnosno publike. Upravo je ona ta koja vas diže uvis ili baca u blato. Zarad toga se trudim da postignem obostrano zadovoljstvo.

Je li ti se nekada desilo da se ta dva ukusa raziđu u oceni?

Blagosloven sam poštovanjem publike, što mi je najveća snaga da verujem u svoj rad i da nastavim dalje da se borim, na pomenutom putu inspiracije, sa svim njegovim preprekama i problemima. Zbog toga dugujem neizmernu zahvalnost onima koji su gosti, konzumenti i ljubitelji mog modnog potpisa i koji mi pružaju podršku u mom radu.

Kako bi opisao svoju viziju: ko je žena koja nosi modele sa tvojim potpisom?

Nedavno sam dobio slično pitanje na koje sam odgovorio da je to žena koja se osmehne kad obuče neki komad sa mojim potpisom, koja je samosvesna i zadovoljna, stanovnica sveta i vlasnica lične atmosfere, koja se ne vrednuje aktuelnostima trenda već onim što je njen lični stil i stav o svetu u kome se kreće i živi, autentična i svoja a opet jedna od nas.

Kako izgledaju žene na ovim prostorima u odnosu na stanovnice svetskih prestonica mode? Da li misliš da pripadnice lepšeg pola na Balkanu dovoljno vode računa o svom izgledu?

Naše žene imaju u svom nasleđu i karakteru potrebu da lepo izgledaju i da se lepo nose. Sticajem okolnosti mnoge nisu u prilici da sebi priušte mnogo od onoga što im sezonski nudi obilni “modni tanjir” iz svih svetskih modnih metrpola, ali i naših brojnih izloga koji se približavaju onima koje srećemo po svetu. Ipak, da budem metaforičan u komentaru, nekada preteraju sa “zalogajima” iz modnog tanjira, s jedne strane, ili ostanu na “dijeti”, s druge, pa naprave poneku pogrešku. Međutim, s obzirom na okolnosti, ipak, ponosno možemo da kažemo da žene sa ovih prostora poštuju modu i trude se da u skladu sa svojim mogućnostima i stilom koji neguju, budu na pravom smeru.

Koje su najčešće greške koje žene prave pri izboru odevne kombinacije?

Najčešća greška i najevidentnija je ona kada žena bira odevni komad ili galanteriju po tome da li je ona ultimativna i sveprihvaćena. U eri konzumerizma skloni smo da “trčimo” za nečim s čim smo jednostavno nekompatibilni, a žene na taj način izgube svoj karakter i postanu samo nemi nosioci logoa. To nije stil, to je trend. A da bismo za nekoga mogli da kažemo da ima stila, logo nekad nije dovoljna premisa.

Postoji li, osim male crne haljine, ijedan nepogrešivi i neprolazni odevni predmet ili kombinacija?

Pored male crne haljine, izvesno je to bela košulja, dobar mantil, džins (po silueti) i baletanke…

Da li u našem regionu postoje dizajnerske zvezde i, ako postoje, ko su one?

Svakako! To su sve moje kolege koje se na malom i vrlo fluidnom tržištu bore i opstaju, i sve one kolege koje beleže uspehe i van naše sredine. Zvezda je možda termin koji je bombastičan, jer sve te zvezde marljivo rade i suočavaju se sa brojnim problemima iz kojih svaki put, kad izađu kao pobednici, ponosno nose epitet zvezde. Ali mi ne živimo od epiteta, već od uspeha u radu kojim se bavimo. Izuzetno poštujem rad mnogih od njih i podržavam ih u njihovim naporima. Dragana Ognjenović, Ana Ljubinković, sestre Proković i još mnogi u tom smislu su nesporne zvezde, zajedno sa velikanima naše modne istorije poput Aleksandra Joksimovića, Dobrile Smiljanić ili Mirjane Marić.

Poslednjih godina brojne supruge poznatih ljudi su se okušale kao dizajnerke. Kako ti se dopada njihov rad?

Često me to pitaju, uvek odgovorim da poštujem svačiji rad i trud i smatram da ne bi trebalo svrstavati bilo koga u emotivni kontekst, nego u uspeh postignutih rezultata. Jer, kako već rekosmo, vox populi sudi o estetici koja se nudi. Ja mogu i ne moram da se složim sa opštim stavom ali među njima, svakako, ima uspešnih u onome čime su počele da se bave.

Imaš li uzore na svetskoj modnoj sceni?

Brojne. One istorijske kao što su Iv Sen Loran ili Balensijaga, kao i one aktuelne koji me svojim radom inspirišu.

Da li je u 21. veku uopšte moguće pričati o modnom trendu, ili ih ima previše?

Trend uvek postoj, i samo je u globalizaciji postao multietničan i širok u meri da ga ne možemo svoditi na ono što je modnom jeziku bilo poznato do devedesetih godina prošlog veka. Kompleksnost ovog pitanja iziskivala bi mnogo više razgovora, ali i pored svega, uvek postoje one smernice koje budu paspartu za ono što postane aktuelnost i prihvaćena estetika trendova iz sezone u sezonu. Moda je postala vanredno ciklična i brza i ponekad je teško pratiti ono što je ukupni trend u najširem smislu.

Koji su, prema tvom mišljenju, danas najbolji brendovi kada je kreativnost i dizajn u pitanju, a koji su, pak, najuticajniji? Koliko se te dve liste poklapaju?

Brendova je mnogo, spisak je nepregledan ali uvek postoje oni koji su tradicionalno krunski nakit modnog sveta i pažljivo se gleda njihov predlog ili kolekcija koju predstavljaju. S druge strane, društvene mreže uspele su da nam približe brojne autore nepoznate široj publici, koji neretko imaju isto tako veliki uticaj i trasiraju neke nove pravce ili smernice. Uticaj modnih brendova najradije bih stavio na one istorijske koji suvereno drže svoje insignije uspeha i one novomilenijumske koji vladaju novom modnom insignijom zvanom «#». Te se dve liste nekad poklope ili se nikada ne susretnu, jer moda i trend koji se predlažu nekad su stvar sreće.

Koje brendove ti voliš da nosiš? Postoji li nešto za šta bi dao poslednju paru iz novčanika?

U mom slučaju ne postoji brend, ali postoji boja. Za sve što je teget, ukoliko ispuni raznolike kriterijume, spreman sam da dam i poslednju paru kad je moda u pitanju. Druga strast je umetnost i dizajn za koje ću uvek rado pomisliti da ispraznim novčanik.

Profesor si na “Accademia del Lusso” u Beogradu. Šta je prvi savet koji daš svojim studentima?

Iz sopstvenog iskustva dajem im savet da ne prave greške s kojima sam se sam suočio i da budu vredni, etični, profesionalni i strpljivi na svom modnom putu. Davati danas savete, čak i ako je to, na primer, moja ćerka, nije uvek najbolji put da nekome date vetar u leđa. Nekad savetima jednostavno „smarate”.

Tokom karijere imao si brojnu raznoliku klijentelu.Sa kim je teže raditi: političarima, estradom ili ljudima koji se ne bave javnim poslom?

Težina saradnje ne deli se prema profesiji, nego prema ljudima i njihovim karakterima. Nekada je bilo teže da se uradi koktel haljina za nekoga van javnog života. Ipak, ako svoj posao radite odgovorno i ispravno, onda su svi problemi rešivi, ma o kome se radilo.

Šta je sledeće kada je Atelje Igor Todorović u pitanju?

Primarno je da se još više otvorimo publici i marljivo radimo na novim klijentima i tržištima. Poučen iskustvom, uvek ću pričati o postignutim a ne zacrtanim ciljevima.